Blog 2

Pismo Dimitrija iz “Pola duše”

Anđele, živote moj,
Ostavi me, A ako uskoro dođem ti i tada pobegni od mene.Ne leti mi više u zagrljaj.
Ja neću da budem tvoja nesreća, neću da čekam trenutak kada ću ja tebe iz besa ili ti mene iz očaja ljubavi izdati.
Ne ljuti se već shvati da ja čekam neki rat pa da poginem kao vojnik i da ubijem svakog koga mrzim. Umem da se borim protiv neprijatelja, ali protiv sebe ne umem.
Život je od samog rođenja izdaja.Ne postoj večita ljubav upravo zbog sumnji u izdaju. Voljen je i voli samo onaj ko se ne plaši da će biti povređen i kada se otkriju njegove slabosti duše i tela.
Znam da me nećeš voleti od onog trenutka kada saznaš celu istinu o meni. Taj trenutak je blizu, a ja ne želim da vidim tvoj pogled kada te razočaram. Teško mi je da te gledam u trenucima kada ti na licu vidim da slutiš istinu, a stidiš se da mi je kažeš.
Ja sam kukavica pa se pravim da ništa ne vidim i ne smem da budem uporan kada te pitam šta ti je.
Voleo bih da budeš ponosna na mene, ali ja sam svestan sebe. Ja tebe ne zaslužujem. Ne možeš da budeš ponosna na oficira bez čina, na džentlmena bez para, oca bez sina… Ubio bih svakog ko ti navuče senku tuge na lice, ali prvo moram da ubijem sebe u tebi jer sam ja onaj zbog kog su ti najčešće oči plačne.
Voleo bih da ti i moj sin dajete mom životu smisao, ali sve više verujem da ja od prošlosti ne mogu pobeći. Bežim, ali ona me vuče.
Ja sam istrošen čovek koji nije dostojan tvoje ljubavi.
Ne želim da trpiš zbog mene.
Ne mogu da slušam kada mi govoriš kako sam te usrećio, a znam koliko ću te unesrećiti.
Voli te i poštuje tvoj …