Blog 5

Pismo onoj koja ne uživa u letu

Život može biti lep kao leto i za mnoge je kratak, kao leto.Zato sam jednom napisala roman “Kao leto”,možda moj,za mlade devojke pored “Zagrli me” najpoučniji roman,za starije najsentimentalniji.A ne bih,da su mediji u vreme kada sam ga pisala bili kao ovi današnji koji I ono što je lepo umeju da zatamne.
Ako si žrtva medija onda ovi dani za tebe nisu vreli,sunčani, letnji već su “paklene vrućine”,plažom se ne šetaju zgodne devojke već “naslage celulita po Adi”,imućni ne uživaju u luksuzu koji su zaradili već se “iživljavaju  na ležaljkama od 120 evra”.Ne znam da li ti smeta činjenica da je reč brutalno koju su nekada koristili samo policajci I novinari “crnih hronika” zamenila ovog leta sve naše divne komparacije prideva.Donedavno,brutalni su bili samo zločini,a ovog leta sve što je “must have”.Meni baš smeta sve što me podstiče na crne misli.
A može se uživati I ako nisi trenutno u zagrljaju “brutalno” zgodnog frajera I ako nisi u “brutalno” dobrom hotelu.Može se uživati I u ovoj nedelji I tišini umesto čeznuti za onim što nemaš…brutalno dobro telo ili brutalno velika ušteđevina.
Volela bih zato da pročitaš moj roman “Kao leto” I saznaš da čovek odraste kada zavoli samoću i nedelju i tišinu .Naučiš kako da kod sebe promeniš sve što čini da ono što nemaš bude važnije od onog što imaš.Možda I kako da izbegneš one ljubavi gde jedno drugo partneri izmuče, zgaze, ponize ili da stisneš petlju I ne odgovoriš na poziv muškarca koji te gubi iz straha da ne ispadne smešan ako pokaže ljubav i nežnost. A ima takvih.
Možda će ti “Kao leto” dati snagu da potražiš novi vetar, onoga koji može da ti sagradi novi brod I uvek kada kreneš da kaže „Vrati se“  iako nisi “brutalno” lepa.
Uživaj u ovoj vreloj letnjoj noći.Noći se nikad ne vraćaju. Poneki dan se vrati. Lola,glavna junakinja romana “Kao leto” kaže:”Nekada su dani isti godinama, ali noći se ne mogu ponoviti. Naročito ne one posle kojih se plače, one koje se završe ljubljenjem u svitanje, one posle kojih jutarnje sunce osvetli pogužvane čaršafe, prljave čaše…Takve ostaju u sećanju ceo život. Život ti je onakav kakvi su ti dani, a srećna si onoliko koliko je bilo noći koje se ne ponavljaju.I nemoj da se pitaš da li je to bila strast ili njegov dokaz sebi da te može imati kada poželi.”
Izađi mokre kose noćas na vrelinu,pozovi drugaricu koju nisi videla od osnovne škole u ponoćnu šetnju ,ako se ne javlja kreni sama. Ako si u svom, a ne nekom tuđem gradu idi u parkić u kojem nisi bila od vrtića.Povedi sa sobom mamu sa kojom nisi prošetala od godinama.Podseti I nju na vreme kada je besciljno šetala gradom bez osećaja krivice što gubi vreme koje je mogla da iskoristi za peglanje posteljine.Popi čašu vode sa mnogo leda I brutalno odbaci sve koji ti nabijaju osećaj krivice što nisi brutalno zgodna,sa brutalno dobrim frajerom ,u brutalno brzom čamcu.Često je u drvenoj,sklepanoj,trošnoj barci mnogo lepše.Probaj,I javi kako ti je bilo.Jer brzo će kiša I sneg I čeznućeš za vremenom kada si umesto da veruješ sebi verovala novinskim naslovima koji su te uvukli u pakleni talas čežnji za onim što nemaš I ne može biti.Onaj koji sanja sneg u sred leta nikada sreću neće naći.Brutalna istina.