Ako vas je nekada harizmatičan muškarac voleo više od svih žena, ali ste ipak milion puta poželele da ga ostavite, utehu ćete pronaći u romanu Žena koju sam voleo više od svih.

U vrtlogu istorijskih događaja 1986, kada je Jugoslavija bila na izdisaju, te svega što se desilo Srbiji do 2026, odvija se život glavnih junaka: Dunje – studentkinje prava, Damjana – opozicionog političara i Rajka – čuvenog valjevskog pesnika, boema, novinara i buntovnika.

Dunjina ispovest nije bajkovita priča o romantičnoj ljubavi, već balkanska, strasna i često nedostojanstvena. Više je nalik stihovima Drainca i Bukovskog nego ljubavi u strofama Desanke Maksimović.

Glavna junakinja u Šapcu, Valjevu ili Beogradu nije živela spektakularan život, ali jeste vodila velike emotivne bitke – od potrage za identitetom usvojene devojčice, pa sve do borbe između ljubavi i razuma, očuvanja porodice i potrage za granicom između prilagodljivosti i dostojanstva.

Možda je ovo roman uz koji će kćerke oprostiti majkama koje su nesavršenog oca volele do neba i, nesposobne da ga ostave, uskratile njima savršeno detinjstvo. Ili je ovo roman uz koji ćete shvatiti da vam On nije kriv što ste ostale bez iluzija. Hoće li vam to što niste jedine kojima se u očima vidi da su vas ukaljali ljudi koje ste volele, da su vas premorila deca, razočarali prijatelji, pritisla oskudica ili zastrašujuće izobilje pružiti bar sitnu utehu? Ili ćete, kada sklopite stranice, voditi ljubav kao da se svetite za sve što ste oboje propustili voleći jedno drugo.

S tugom se može lepo i časno živeti, ali s krivicom je nepodnošljivo.